U Cr­noj Go­ri tu­ri­sti će ubu­du­će pro­vo­di­ti od­mor u jed­nom biv­šem kon­ce­tra­ci­o­nom lo­go­ru. Me­đu­tim, plan da se tvr­đa­va na ja­dran­skom ostr­vu Ma­mu­la pre­u­re­di u luk­su­zni ho­tel do­veo je do pro­te­sta u ci­je­lom svi­je­tu. To­me se us­pro­ti­vio čak i je­dan biv­ši ge­ne­ral­ni se­kre­tar UN, pi­še nje­mač­ki ča­so­pis „Stern”.
U tek­stu auto­ra Ti­la Bar­tel­sa na­vo­di se da je „ma­la bal­kan­ska dr­ža­va Cr­na Go­ra za svoj an­ga­žman 2010. od stra­ne World Tra­vel and To­u­rism Co­un­cel (WTTC) svr­sta­na me­đu fi­na­li­ste na­gra­de „To­u­rism for To­mor­row”. Me­đu­tim, ka­ko ka­že Bar­tels u tek­stu, vi­jest da će jed­na sta­ra tvr­đa­va na ja­dran­skom ostr­vu, u ko­joj su ita­li­jan­ski fa­ši­sti za vri­je­me Dru­gog svjet­skog ra­ta dr­ža­li kon­ce­tra­ci­o­ni lo­gor, sa­da bi­ti pre­u­re­đe­na u luk­su­zni ho­tel ne­ma ama ni­šta za­jed­nič­ko sa odr­ži­vim tu­ri­zmom i stra­te­škim raz­mi­šlja­njem.
Ma­lo okru­glo ostr­vo Ma­mu­la, preč­ni­ka 200 me­ta­ra, le­ži na ula­zu u Ko­tor­ski za­liv na Ja­dra­nu. Na ostr­vu se na­la­zi Fort iz 19. vi­je­ka, u ko­jem su Ita­li­ja­ni od ma­ja 1942. od 2.000 za­to­če­nih eg­ze­ku­ti­ra­li naj­ma­nje 80 lju­di, pri če­mu je još 50 lju­di umo­re­no gla­đu, ka­ko po­tvr­đu­ju voj­ne ar­hi­ve i svje­do­če­nja biv­ših lo­go­ra­ša.
Tu­ri­zam, ka­ko pi­še „Stern”, tre­ba da uto­li žeđ za de­vi­za­ma.
– Sa­da je dr­ža­va Cr­na Go­ra, ko­joj je tu­ri­zam cen­tral­ni iz­vor pri­ho­da, na 49 go­di­na ovo ma­ju­šno ostr­vo iz­naj­mi­la švaj­car­sko-egi­pat­skoj in­ve­sti­ci­o­noj fir­mi Ora­skom de­ve­lop­ment hol­ding. Oni ho­će od Ma­mu­le da na­pra­ve luksuzni ho­tel sa ma­ri­nom, spa i noć­nim klu­bom i za to in­ve­sti­ra­ju 15 mi­li­o­na eura. Pro­je­kat kod čla­no­va lo­go­ra­ških fa­mi­li­ja na­i­la­zi na ot­por. Na mje­stu „na kom je ta­ko pu­no lju­di pa­ti­lo i umr­lo” ne smi­je da se di­že ho­tel – ka­že Oli­ve­ra Do­kle­stić, či­ji su otac, de­da i stric bi­li lo­go­ra­ši na Ma­mu­li – pi­še u tek­stu.
Gra­đe­vin­ski pla­no­vi po­ka­zu­ju da je cr­no­gor­skoj vla­di sve­jed­no šta je bi­lo u isto­ri­ji.
– Ni­gdje još na svi­je­tu je­dan kon­ce­tra­ci­o­ni lo­gor ni­je pre­tvo­ren u ho­tel – kri­ti­ku­je Do­kle­stić. Ona zah­ti­je­va da se Fort re­sta­u­ri­ra i da bu­de mu­zej otvo­ren za po­sje­ti­o­ce.
Kri­ti­ka eks-ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra UN
Pro­mi­nent­ni pro­tiv­nik Ora­sko­mo­mo­vog pro­jek­ta, po CNN-u, je­ste Egip­ća­nin i di­plo­ma­ta Bu­tros Bu­tros Ga­li, biv­ši ge­ne­ral­ni se­kre­tar UN. On je je­dan od pot­pi­sni­ka pe­ti­ci­je pred­sjed­ni­ku Par­la­men­ta Cr­ne Go­re.
– Mi­ni­star­stvo tu­ri­zma Cr­ne Go­re od­ba­cu­je op­tu­žbe, jer je na ostr­vu već pla­ni­ran spo­me­nik za za­to­če­ni­ke – od­go­va­ra Oli­ve­ra Bra­jo­vić, šef odje­lje­nja za raz­voj tu­ri­zma. In­ve­sti­tor Ora­skom je sa­op­štio da su biv­ši lo­go­ra­ši da­li sa­gla­snost na gra­đe­vin­ske pla­no­ve. Ali, ako ba­ci­te po­gled na veb-sajt ma­mu­la­i­sland.com, spo­me­nik lo­go­ra­ši­ma ne­će­te na­ći.
– Za Ma­mu­lu po­sto­je sa­mo dva rje­še­nja, da pu­sti­mo da sve pro­pad­ne ili da na­đe­mo in­ve­sti­to­ra ko­ji će je re­sta­u­ri­ra­ti i otvo­ri­ti za po­sje­ti­o­ce. I pu­no bo­ga­ti­je dr­ža­ve od Cr­ne Go­re od­lu­či­le su da „slič­ne objek­te” na ovaj na­čin odr­ža­va­ju, me­đu nji­ma čak i objek­te ko­ji su svjet­ska kul­tur­na ba­šti­na Une­ska – re­kla je Bra­jo­vić.
Is­ku­stvo sa kon­ver­zi­o­nim pro­jek­ti­ma
Fir­ma Ora­skom pri­pa­da Egip­ća­ni­nu Sa­mi­hu Sa­vi­ri­su, ko­ji je stu­di­rao u Ber­li­nu, a ko­ji je po­stao po­znat po grad­nji vje­štač­kih tu­ri­stič­kih gra­do­va po­put El Go­u­na, Ta­ba He­ights i Ma­ka­di u Egip­tu.
U Švaj­car­skoj je Or­lskom ne­kada­šnji gar­ni­zon u alp­skom se­lu An­der­matt pre­tvo­rio u ve­li­ki ne­kret­nin­ski pro­jekt sa vi­še ho­te­la i apart­man­skih ku­ća sa sve golf-te­re­nom sa 18 ru­pa.
Da su se vre­me­na i te ka­ko pro­mi­je­ni­la po­ka­zu­je još je­dan dru­gi luk­su­zni ho­tel na ja­dran­skoj oba­li Cr­ne Go­re. Vi­še­stru­ko na­gra­đi­va­ni re­sort Aman Sve­ti Ste­fan, ta­ko­đe na ma­lom ostr­vu u Ja­dra­nu, ne­kad je bio omi­lje­na de­sti­na­ci­ja ju­go­slo­ven­skog pred­sjed­ni­ka dr­ža­ve Ti­ta.
Autor: Til Bar­tels
Pre­vod: Mir­ko Vu­le­tić